Hidetaka Nishiyama
Intervju sa Učiteljem Hidetakom Nišijamom (1/2)
Ovaj intervju koji je prvobitno vodio sensei Don Varrener, 1999. godine, ima veoma bogat sadržaj, jer donosi istoriju i glavne ideje majstora Nišijame, kao i njegovu koncepciju tradicionalnog karatea i njegovu viziju ITKF-a.
Sa velikim zadovoljstvom obnavljamo intervju sa majstorom Nišijamom koji je vodio Sensei Don Varrener 1999. godine. U ime Međunarodne tradicionalne karate federacije (ITKF), želeo bih da se zahvalim Varreneru Senseiju što je njegov sjajan intervju učinio dostupnim za ponovno uređivanje u časopisu Budo. Iako su mnogi već ranije čitali ovaj intervju, njegov sadržaj je veoma bogat jer donosi istoriju i glavne ideje majstora Nišijame, kao i njegovu koncepciju tradicionalnog karatea i njegovu viziju o ITKF-u.
Gilberto Gertner, predsednik ITKF podseća da nova generacija vežbača nije imala priliku da iskusi i nauči o istoriji i putanji osnivača Međunarodne tradicionalne karate federacije.
„Naša institucija danas ima mnogo novih članova i mnogo mladih praktikanata, koji nisu imali priliku da se sretnu i treniraju sa majstorom Nišijamom. Čitajući ovaj intervju, moći ćete da steknete predstavu o tome ko je bio naš veliki majstor i njegovu zaostavštinu. Bili smo slobodni da zamenimo neke fotografije iz prethodnih izdanja. Želim vam svima odlično čitanje i još jednom se zahvaljujemo Sensei Varreneru.”
8. novembra 2008. izgubili smo još jednu od legendi borilačkih veština, Hidetaka Nišijamu. Bio je najstariji od svih majstora JKA (Japanske karate asocijacije) i sada je prošao.
Intervju sa Učiteljem Hidetakom Nišijamom (2/2)
Masters Sasaki, Kavazoe, Kisaki, Kim, Nišijama, Shirai, Ishiiama i Inoue (San Diego / 1996) © ITKF File
Svi ćemo se sećati njegove ljubaznosti i znanja o biomehanici karatea, kao i njegove pažnje posvećene detaljima u katama.
Ali možda je njegov najveći dar nama bilo njegovo obrazovanje o kulturi japanskog karatea.
Za mene je to bio 8. novembar 2001. (sedam godina ranije) po kome ću pamtiti Sensei Nišijamu. Ovo je bio dan kada je moj Sensei Ričard Kim preminuo i Sensei Nišijama je mogao da vidi kako sam vidljivo raskinut.
Rekao mi je veoma tiho i ljubazno na svom slabo govorećem engleskom, „dođi u moj dođo da treniraš dobro“. Vau, nikad neću zaboraviti ovu ljubaznost.
Ovaj redak intervju je obavljen u dođou Sensei Nišijame u Los Anđelesu u leto 1999. I isti je takođe snimljen na video snimku za buduću upotrebu.
Njegova Istorija (1/4)
Don Varrener: Sensei, prvo želim da vam se zahvalim što ste izdvojili vreme iz svog veoma zauzetog rasporeda da sednete i prođete kroz ovaj veoma dug intervju. Prvo pitanje koje pretpostavljam je gde i kada ste rođeni?
Hidetaka Nišijama: Rođen sam u Tokiju, Japan, 10. oktobra 1928.
Kada ste zapravo počeli da trenirate borilačke veštine i koju ste borilačku veštinu počeli?
Počeo sam, kao što je običaj u Japanu, 5. dana petog meseca sa pet godina. Počeo sam u kendou.
Koliko ste daleko stigli u kendou?
Nastavio sam to do kraja fakulteta i dobio 3. dan u kendou, ali je onda karate preuzeo moje interesovanje.
Zašto ste počeli karate i kod koga ste prvo učili?
Počeo sam sa 16 godina 1944. godine jer mi je to bilo veoma interesantno i želeo sam da naučim samoodbranu. U to vreme karate nije bio veoma popularan. Moj učitelj je bio majstor Gičin Funakoši (okinavski majstor kojeg mnogi priznaju kao oca japanskog karatea).
Njegova Istorija (2/4)
Gde ste zapravo počeli, na koledžu ili u Funakoši dođou, i kakav je bio trening tamo?
Počeo sam da treniram u Funakošijevom dođou i trening je uglavnom bio kata, rekao bih oko 80% kata i 20% kihona. Sećam se da sam radio istu katu iznova i iznova. U stvari, proveli smo prvu godinu i po samo na Heian Shodan.
Ko je zapravo predavao većinu časova?
Pa, majstor Funakoši je već bio veoma star, mislim da je imao 70 godina, tako da su on i njegov sin Jošitaku delili odgovornost podučavanja oko 50/50. Ali sećam se da je bio veoma ozbiljna osoba i svaku grešku u katama morali bismo da radimo iznova i iznova dok ne bude grešaka.
Pomenuli ste Heian Shodan. Ko je zapravo promenio redosled prve dve kate i zašto je to uradio?
Verujem da je majstor Funakoši promenio redosled, a razlog je bio taj što je Heian Nidan bio mnogo jednostavniji za to, pa ga je promenio u Heian Shodan i Heian Nidan je postao stari Heian Shodan.
U čemu se razlikovala obuka između Takušoku koledža i Funakoši dođoa?
Obuka na koledžu je bila veoma teška u poređenju sa Funakoši dođom. Na primer, kada bismo počeli počeli bismo sa oko 200 novih učenika, a naš dođo je bio prilično mali pa smo morali da eliminišemo studente. Trening je bio veoma naporan sve dok nije ostalo samo 10-ak i onda bismo se vratili na normalan trening.
Njegova Istorija (3/4)
Kako je izgledao normalan trening?
Pa čak i normalan trening je bio težak. Trenirali bismo pre početka nastave, pa u vreme ručka, pa posle škole do oko 20:00, zatim bismo učili, i to smo radili šest dana u nedelji. Svi bismo se radovali nedelji kao i samo odmor i bez treninga da bismo mogli ponovo da treniramo sledeće nedelje.
Da li je majstor Funakoši ikada predavao u dođou koledža?
Da, on bi predavao jednom nedeljno na Fakultetu, a ostalo vreme su nastavu držali stariji.
Kada se g. Nakaiama pojavio na koledžu?
Kada se vratio u Japan kasnih 1940-ih iz Kine, počeo je da trenira na koledžu na odseku za fizičko vaspitanje.
Ko je bio odgovoran za formiranje JKA (Japan Karate Association)?
Ja sam zajedno sa ostalim seniorima 1951. godine bio odgovoran za formiranje JKA, jer je to bilo neophodno organizovati jer je karate počeo da postaje popularan. U stvari, moj ujak je bio advokat koji je osnovao inkorporaciju.
Njegova Istorija (4/4)
Da li je majstor Funakoši bio za formiranje JKA?
Da, on jednostavno nije verovao da se karate naziva stilom. Za njega je to bio samo karate.
Da li je tada bilo veoma politički?
Pa mislim da svaka organizacija ima ovo u sebi.
Kada i kako je došlo do prvog split it shotokan i zašto?
Pa, kada je Funakoši dođo uništen tokom rata, svi studenti su se preselili na koledž da treniraju. Tada su počeli problemi i trvenja jer je koledž imao veliki broj studenata. Počele su da funkcionišu dve grupe; to su bili stariji stariji učenici i mlađa grupa.
Mlađa grupa je želela da Nakajama bude glavni, a starija grupa je želela da Obata bude glavni jer je on bio stariji. Mlađa grupa je želela Nakajamu jer je on bio profesionalni učitelj, a Obata nije bio kao što je bio arhitekta, mislim, ali nije profesionalac, tako da je Nakajama imao više vremena i bio je sve vreme u dođou.
Program Instruktora JKA (1/2)
Recite mi nešto o poznatom programu obuke JKA instruktora — ko ga je vodio i kada je počeo i kada se završio?
Nikada nije prestao; to se dešava i danas. Pokrenut je 1957. jer je karate postajao tako popularan i bili su nam potrebni instruktori za podučavanje. Dakle, ono što smo uradili je da smo uzeli najbolje od tima koledža i ovi ručno odabrani diplomci su stavljeni u program obuke instruktora. Imali smo dva nivoa ovog programa, A i B. A grupa je bila Sandan (crni pojas trećeg stepena) i naviše i bili su diplomci, B grupa su bili stariji studenti, ali ovo nije potrajalo.
Ko je bio zadužen za svakodnevnu nastavu ovih časova i koliko je kurs trajao?
Bio sam zadužen za stvarnu nastavu na dnevnoj bazi. U početku je trajao samo godinu dana, ali je onda promenjeno na dve godine jer jedna godina jednostavno nije bila dovoljna.
Ko su bili neki od najpoznatijih diplomaca ove obuke?
Prva dva diplomirana su bila gospodin Kanazava i gospodin Mikami, posle njih je bilo mnogo, uključujući gospodina Enoedu i gospodina Shirai i Ochi itd, itd.
Čija je bila ideja da te ljude pošalje u inostranstvo i propagira karate širom sveta?
Ne, to nije bila ideja. Mnoge zemlje su nam se javljale tražeći instruktore da dođu u njihove zemlje i predaju, pa bismo im poslali instruktore.
Koliko dugo ste bili zaduženi za obuku na programu obuke instruktora JKA?
Bio sam glavni do kasnih 1950-ih. Gospodin Nakaiama je bio zadužen za nastavu na koledžu.
Program Instruktora JKA (2/2)
Šta je bio naglasak u programu Instruktora?
Akcenat je bio na telesnoj mehanici i kako pravilno primeniti instrukcije.
Zašto su diplomci ovog programa bili tako dobri? Ni do danas nije postojala bolja grupa iz bilo kog stila koja je toliko uticala na svet karatea.
Ne znam zašto. Mislim da je to zato što smo imali sistematski trening kihona, kata. Bilo je veoma organizovano. Bili su profesionalci. Obuka je bila veoma teška. Nisam siguran da li su drugi stilovi imali ovu vrstu treninga.
Odakle ideja da imamo ovaj instruktorski program?
Bila je ideja direktora JKA da se formira program obuke instruktora. To nije bilo ništa novo, jer je džudo imao ovakav program 1953. Prvo bi trenirali sportiste, zatim šampione, a zatim obučavali instruktore umesto da se povuku iz džudoa.
Da li postoji neko ko se izdvaja kao izuzetan iz ovog programa obuke?
Bilo ih je mnogo, ali mislim da je gospodin Kanazava bio izuzetan, iako je napustio JKA. Bilo je mnogo veoma dobrih ljudi, kao što su gospodin Enoeda, Shirai, Mikami i mnogi drugi.
Prvi Put u SAD (1/2)
Zašto ste prvi put došli u SAD?
Mislim da je to bilo 1963. Američka vojna SAC (Strateška vazdušna komanda) i gospodin Mel Bruno su pozvali grupu da dođe u SAD i demonstrira za vojsku i ja sam bio deo ove grupe.
Ko je još bio u toj grupi?
Gospodin Mifune je bio zadužen za džudo, gospodin Tomiki za aikido, a ja sam demonstrirao karate. Sve se radilo o borbenoj obuci.
Kako su saznali za ove umetnosti?
Pa mnogi američki vojnici su i dalje bili u Japanu nakon rata i mnogi su trenirali različite borilačke veštine.
Uz napomenu, da li znate kada je održan prvi karate turnir u SAD?
Mislim da je to bilo 1961. godine.
Studenti iz SAD u odnosu na japanske studente — po čemu se razlikuju i ko je bolji?
Fizički nema razlike, ali mislim da je Amerikancima ili ne-Japancima veoma teško da shvate ideju japanske kulture. Ideja o Muksou ili poštovanju itd. nisu deo američke kulture od rođenja kao što je to u Japanu. Tako da mislim da Amerikanci nikada ne mogu u potpunosti da razumeju ovaj deo karatea. Čak ni ja koji sam u ovoj zemlji više od 38 godina ne razumem u potpunosti američku kulturu. Uvek učim nešto novo.
Prvi Put u SAD (2/2)
Šta ako se presele u Japan i tamo žive i potpuno se urone u japansku kulturu?
I dalje ne mislim da je to moguće. Možda će moći da idu u OSSS (OSU), ali neće razumeti japansku kulturu. ne mislim tako. Ovo je moj izazov ili cilj: da naučim ne-Japance da razumeju japansku kulturu.
Da li je neko od vaših učenika ikada mogao to da razume?
Ne, ne do sada. Mnogi su se odlično snašli kao Majkl Sado, Jabi, Frenk Smit i Rej Dalke, ali ipak moraju da nauče više. Neki su dobri na jedan način, a drugi su dobri na drugi način.
Kako se karate menjao tokom godina?
Pa čak i kada sam prvi put došao u ovu zemlju, malo ljudi su novi karatisti. Sada svi znaju karate, a takođe je postalo veliko interesovanje za takmičenje.
Međunarodna Tradicionalna Karate Federacija (ITKF) (1/2)
Vaša organizacija, Međunarodna tradicionalna karate federacija (ITKF), koja je njena svrha i ciljevi?
Svrha ITKF-a je očuvanje tradicionalnog karatea na ispravan način. Jedna od opasnosti je da karate postane samo sport. Ako definicija karatea postane takmičarski karate, to nije ono što pokušavamo da uradimo. Karate je pre svega borilačka veština. Takmičenje je samo jedan od načina na koji treniramo naš tradicionalni karate.
Naša pravila takmičenja su najpre zasnovana na tradicionalnim karate konceptima i principima. Ako takmičenje postane definicija karatea, onda ćemo završiti sa karateom lošeg kvaliteta i tehnike će postati neefikasne. Tako ne čuvamo karate kao borilačku veštinu.
Šta mislite, koliko dugo učenik treba da trenira pre nego što se takmiči?
Mislim da najmanje tri ili četiri godine da bi imali kvalitetne osnove pre ulaska na turnir.
Mislite li da je konkurencija dobra za ljude?
Da, mislim da je to dobro za ljude sve dok razumeju šta je svrha onoga što rade. Na primer, svrha kik boksa je samo pobeda, slično boksu.
Šta je onda svrha tradicionalnog karate takmičenja?
Svrha je razumeti mehaniku tela, razumeti snagu i brzinu karate tehnike i razumeti kontrakciju i širenje.
Kako se onda razlikuju VKF (Svetska karate federacija) i ITKF pravila?
U ITKF-u imamo tačne standarde onoga što želimo da bude tačka, ali u VKF-u oni nemaju iste standarde. Brine ih samo da li udarac pogodi područje. To je ono što oni smatraju poentom. Razmatramo mnoge stvari kao što su ekspanzija i kontrakcija.
Međunarodna Tradicionalna Karate Federacija (ITKF) (2/2)
Sensei, mnogi ljudi su mi u nekoliko navrata rekli da bi bilo vrlo teško, u najboljem slučaju, izaći na kraj, ali iskreno, ja to ne nalazim. Zadovoljstvo vam je intervjuisati. Zašto govore ove stvari o vama?
Ne znam zašto. Možda zato što imam misiju da očuvam tradicionalni karate i sve ono što on predstavlja, a kada neki ljudi žele da se savijem, neću. Moram da budem veoma jak i da se borim protiv ovih promena koje oni žele. Moram da sačuvam karate kao umetnost za sledeću generaciju. Kažem ovim ljudima, „radite šta želite, a ja ću ostati da predajem karate kao tradicionalnu umetnost.
Tehnički, kada je karate razvio niže stavove koje danas vidimo u Šotokanu?
Niži stavovi su se razvili na Univerzitetu Takušoku. Mislim da ih je predstavio Jošitaku, sin majstora Funakošija. Otišao je i negde trenirao, ali niko ne zna gde i sa kim, a kada se vratio mi smo usvojili ove promene. Ne mogu da saznam gde je otišao. Niko mi ne daje jasan odgovor na ovo.
Nazad na JKA. Kada ste napustili JKA?
Nisam napustio JKA. U stvari, i danas ih podržavam.
Sada kada postoje dve različite frakcije unutar JKA, koju stranu podržavate?
Podržavam obe strane. S obzirom na moju poziciju u ITKF-u, bilo bi mi teško da podržavam samo jednu stranu. Moram biti neutralan.
Zašto gospodar Nakaiama nije ostavio naslednika kada je umro?
ne znam zašto. Mislim možda zato što je umro sasvim iznenada. Mislim da je ovo greška.
Mislite li da će se ikada ponovo okupiti kao JKA?
Nadam se, ali ne mislim tako jer kao borilački vešti imaju veliki ego. (Imajte na umu da smo se oboje veoma glasno smejali).
Funakošijev Najveći Doprinos
Šta je bio najveći doprinos majstora Funakošija karateu?
Mislim da bi to bilo njegovo uvođenje karatea u obrazovni sistem (Japana), i zato su ga učili mnogi mladi ljudi širom sveta.
Postavljam ovo pitanje svima: da li ste ikada sreli Brusa Lija i kakvo je vaše mišljenje o njemu?
Sreo sam ga dva puta. Moj učenik Džon Sakson ga je doveo da se nađe sa mnom ovde u dođou. Mislim da je bio veoma dobar glumac. Tehnički gledano, video sam ga samo u akcionim scenama.
Šta je po vašem mišljenju crni pojas?
Šodan je neko ko zna i može da pokaže osnovne pokrete tela. Sandan je neko ko može da primeni ove pokrete tela.
Da li uzimate u obzir starost osobe kada ga ocenjujete?
Da, osoba koja ima 18 godina je drugačija od osobe koja ima 45 godina. Trudimo se da održimo ove standarde u letnjem kampu u San Dijegu koji održavamo svake godine u San Dijegu.
Kada govorimo o duhovnom delu karatea, na šta mislimo? Da li je to religiozna definicija duha ili je to definicija stava?
Mislim da govorimo o definiciji stava. Na primer, ako želimo da probijemo zid, moramo pokazati jak duh da povećamo moć. Amerikanci ovo veoma dobro razumeju. Karate nema nikakav religiozni prizvuk, međutim, mnogi od njegovih praktičara mogu biti sledbenici budizma ili šintoizma. Karate ne prati nikakvu posebnu religiju.
Karate i Olimpijske Igre (1/3)
Mislite li da je dobra ili loša ideja da karate uđe na Olimpijske igre?
Mislim da je i dobro i loše. Dobro je jer će mnogi mladi ljudi trenirati još jače ako to postane olimpijski sport, ali je loše ako to postane glavni fokus karatea. Zapamtite da je samo 10% učenika karatea stalo da to postane olimpijski sport. Ostalih, 90%, nije zainteresovano da to postane sport, jer to rade iz različitih razloga. Zbog toga ne sme biti ukupni cilj karatea da uđe na Olimpijske igre.
Ali želim da naglasim da ako karate žrtvuje svoje tradicionalne aspekte samo da bi ušao na Olimpijske igre, mislim da je to pogrešno. Olimpijske igre su sada veoma svesne u pogledu finansija i imaju veliki pritisak od televizijskih producenata da od karatea naprave zabavu. Bitno, to je prvo borilačka veština, a ne zabava. Na primer, televizijski producenti žele da borbe traju samo jedan minut kako bi mogli da dobiju više reklama, kako bi zaradili više novca. Jednom kada to uradite menjate ideju karatea kao borilačke veštine. Da bi karate opstao, mora imati jaku osnovu ili će postati mrtav sport kao što je džudo postao.
Šta je sa Tae Kvon Doom? Kako je ušao na Olimpijske igre pre karatea?
Mislim da je to bilo mnogo faktora i MOK (Međunarodni olimpijski komitet) je veoma politički.
U koliko zemalja trenutno predajete karate?
Pokušavam da smanjim putovanja, ali mislim da je četrdeset ili pedeset zemalja.
Karate i Olimpijske Igre (2/3)
Ako biste mladoj osobi koja tek počinje da se bavi karateom, rekli šta je najvažniji aspekt tehničke obuke, šta bi to bilo?
Rekao bih mu da se koncentriše na dinamiku tela i kako da koristi telo da stvori maksimalnu količinu snage koristeći celo telo.
Šta je važnije brzina ili snaga?
Oba su podjednako važna jer stvaraju udarnu snagu kada se spoje. To je ono što karate tehniku čini tako moćnom.
„U karateu je svrha da se osoba završi jednom tehnikom, kao sa mačem, jedan rez, jedan život.”
Šuri Te i Naha Te, šta je bolje i zašto? – Napomena: Shuri Te se odnosi na Shorin stilove karatea, a Naha-Te se odnosi na grupu sličnih stilova, kao što su Goju-riu, Uechi-Riu, T’oon Riu i Riuei-riu.
Oba su dobra. Obojica imaju istu svrhu i isti rezultat, a to je samoodbrana. Shuri te je više za velike udaljenosti i velike pokrete i za borbu na ravnim površinama, dok je Naha te više za borbu na kratkim udaljenostima i na manjem prostoru. Studenti treba da uče i jedno i drugo da bi bili potpuni borci.
Karate i Olimpijske Igre (3/3)
Na nekoliko fotografija vidimo majstora Funakošija kako koristi oružje, ali u Šotokanu ne vežbate oružje. Zašto je ovo?
Mislim da je majstor Funakoši bio zainteresovan za obuku o oružju, ali nije predavao oružje na svojim časovima. Ne znam zašto.
Šta je sa proučavanjem drugih stilova borilačkih veština kao što su grappling ili Tae Kvon Do? Da li je ovo dobra ili loša ideja?
Prvo morate da dostignete određeni nivo u svojoj umetnosti pre nego što počnete da proučavate druge umetnosti. Previše gledanja okolo nije dobro jer postaje zbunjujuće. Morate imati jaku bazu znanja.
Kakvo je vaše mišljenje o tekvondou i odakle je on došao?
Nemam posebno mišljenje o tekvondou. Imaju lepe udarce, ali ne znam odakle to, osim što su u početku forme koje predaju bile šotokan forme. Ne znam gde je general Čoi trenirao.
Zašto mislite da je postao toliko popularan kada karate nije postao toliko popularan?
Ne znam zašto. Mislim da je to kao muzika: mnogi ljudi mogu da sviraju muzičke instrumente, ali malo njih može da svira Betovenovu muziku. Previše je teško.
O Katama
Kada sudite kate na međunarodnom takmičenju šta tražite?
U redu, tražimo četiri stvari: 1º Pravilno korišćenje dinamike tela 2º Snaga u tehnici.
3º Odgovarajući oblik svake posebne tehnike. 4º Pravilan prelaz koji podrazumeva tempo, pomeranje i nastavak poteza.
Imate li neku omiljenu katu?
Ne, niko ne voli kate.
Odakle je došla kata Unsu? Da li ga je stvorila JKA?
Ne znam odakle je došlo. Mislim da je možda prvobitno bio Arakaki, Unsu, ali se menjao tokom godina. Određeni instruktori bi ga menjali u zavisnosti od toga šta su smatrali prikladnim dok ne postane ono što je danas.
Da li postoji neka osoba za koju mislite da je najbolja kata osoba koju ste ikada videli?
Ima mnogo dobrih kata ljudi, ali gospodin Kanazava i gospodin Mikami su veoma dobri.
Šta biste voleli da vidite o vama napisano kao o svom nasleđu?
Oh, ne znam. Možda je gospodin Nišijama zla i tvrdoglava osoba. (Obojica smo se opet veoma glasno nasmejali na ovo).
Šta je kime?
Kime je princip i svaki potez mora imati kime u sebi da bi bio efikasan. Najbolje se opisuje kao visok fokus energije u kratkom vremenskom periodu, što rezultira velikom snagom šoka.
Koja je razlika između bokserovog levog udarca i levog kizama zuki karate praktičara (udarac nalik udaru koji se izvodi sa vodeće strane ili prednje noge)?
Svrha tehnike je razlika. U boksu se jab koristi da se osoba postavi za desnu ili levu kuku da postigne poene u boks meču. U karateu je svrha da se osoba završi jednom tehnikom kao sa mačem, jedan rez, jedan život.
Kako je Samurajski kodeks uticao na karate?
Ovo često zbunjuje ljude. Samuraji su bili profesionalni vojnici. Radili su za svog šefa. Borilačke veštine su različite, one se odnose na lični razvoj da biste postali bolja osoba.
Budućnost i Karate
Sada je 1999. Gde i kako biste voleli da vidite karate 2099. godine?
Voleo bih da to bude potpuno isto što se uči tradicionalnom karateu kao i danas. Moramo zapamtiti da karate nije nauka. To je umetnost. Koristimo nauku da poboljšamo formu umetnosti. Mislim da se to najbolje može objasniti ako pomislimo na slikara ili umetnika. Mora da koristi četke, platno i boje da stvori prelepu sliku, ali ipak je čovek taj koji mora da slika. Zbog toga je to i oblik umetnosti, baš kao i karate.
Sensei, želim još jednom da vam se zahvalim što ste odvojili vreme da sednete i odgovorite na sva ova pitanja. Izvinjavam se što vam oduzimam toliko dragocenog vremena.
Nema problema, nema problema, dobrodošli ste.
Bog blagoslovio senseija Hidetaku Nišijamu!
Nećemo ga zaboraviti, a njegove lekcije ćemo koristiti i njegove lekcije predavati našim učenicima.
O autoru: Don Varrener je učitelj Goju-riu karatea koji je bio učenik Ričarda Kima više od 30 godina. On je poznati pisac mnogih članaka o borilačkim veštinama i autor knjige „Tradicionalni goju karate“. Više o njegovom radu možete pročitati na USAdojo.com
Izvor: https://revistabudo.com.br/interview-with-sensei-hidetaka-nishiyama/
