O Katama - Osnove Kata
O Katama - Osnove Kata
basai-dai_slobodan-milicevic-ulcinj-Ideogram za termin “KATA” može da znači “forma” ali isto tako “simbol”, pa bi kata mogla da označava “skup principa” za razliku pretežnog stava da je kata “borba sa zamišljenim protivnikom”. Nivo razumevanja kate uslovljen je direktno nivoom vežbača. Vremenom i dugim vežbanjem uvećavajući sposobnosti i iskustvo otvaraju se nova i dublja značenja kata. Značajna je uloga kata u prenošenju veštine. Trening karatea kroz vekove se uglavnom bazirao samo na vežbanju kata.
Tako da sve što se učilo od jednog učitelja to je bilo prenošeno kroz katu. Neophodno je da vežbač uči katu sa preciznošću i tačnošću koju zahtevaju stilski kanoni. Kako vežbač bude napredovao otkrivati će mu se dublji slojevi kate o kojima ranije nije ništa slutio, a prave vrednosti se uviđaju tek kada se dosegne unutrašnja priroda kate, koja nije limitirana na prosto razumevanjem fizičkih pokreta u kati.
Evolucija Kata
Postavljaju se praktični razlozi za pogled u prošlost jer je to jedini način da se dokuče mnoge stvari neophodne u vežbanju i dubljem razumevanja kako prirode kate tako i nekih varijacija u katama koje se sreću među stilovima i instruktorima. Jedno od tumačenja nastanka kata prenosi se kao legenda o tome kako je je Bodidarma u 6 veku u Šaolinu pokušao prenositi svoje učenje kroz pasivnu meditaciju, ali pošto monasi nisu uspevali da usvoje njegovo učenje, on je razvio „forme“, takozvane pokretne meditacije, kroz koje su monasi dolazili do prosvetljenja. Ovo početno vežbanja vezano za meditaciju je prošireno i vežbanjem u praktične svrhe odbrane od napadača.
Ova legenda o nastanku ukazuje na dvojnu prirodu kate (meditativno-filozofsku i borilačku). Iako smo danas u sportskom karateu veoma udaljeni od monaških nadzora i načina upražnjavanja kata, ostaju univerzalna svojstva uticaja kata na mentalne i fizičke osobine vežbača. Kineski “Kung Fu” se više oslanja na veštinu upotrebe oružja i nema potrebu za jakim tehnikama. Zbog zabrane nošenja oružja kineske tehnike na Okinavi prethodno izvođene sa oružjem morale su biti uvežbane do efikasnosti praznim šakama. Cilj je bio bez oružja onesposobiti čak i naoružanog protivnika.
Otuda i oslonac na jednu odlučujući tehniku završnog udarca. Osnovno je bilo onesposobiti protivnikovu napadačku sposobnost, to je dovelo do opsežnih promena veštine pristigle iz Kine. Danas se ponovo pojavljuje sliĉna potreba za odbranu bez oružja jer nije uobičajeno svakodnevno nošenje oružja. Kada je kata u pitanju onda zbog same prirode kate mora se govoriti o stilovima i majstorima koji su im rodonačelnici.
Veština borenja golim rukama na Okinavi je nazivana je To-te ili Tang-Te (prema kineskoj dinastiji iz sedmog do desetog veka) da bi je Funakoši preimenovao u Kara-Te (prazna ruka). Na Okinavi dva su preovlađujuća stila nazvana su po imenima mesta u kojima su vežbana: Šuri-te odnosno Tomari-te (Šorin-ryu) i Naha-te (Šorei-ryu).
Kreatori Kata u Obliku Kakvom ih Danas Poznajemo (1/4)
Razlike nisu kako neki autori kažu u tome što jedni (Šuri-te) izvode brze, a drugi (Naha-te) spore kate, nego u formi kretanja i disanja. Šuri-te (kretanje brzo pravolinisko pravo do cilja, disanje prirodno vezano uz tehniku). Naha-te (kretanje polukružno sa dosta sporih-snažnih pokreta, disanje naglašeno i posebno definisano za svaki pokret). Shuri-te, Tomari-te , Naha-te Kate su:
Pinan1, 2, 3, 4, 5 ; Naihanchi 1, 2, 3; Chinte, Chinto, Itosu-Wanshu, Jin, Jion, Kosukun Dai, Kosukun Sho, Bassai dai, Bassai sho, Gojushiho, Itosu Rohai 1,2,3; Wankan, Tomari-Bassai, Seishan, Sanchin, Saifa, Sanseru, Shisochin, Seienchin, Kururunfa, Seipai, Suparinpei, Tensho, Sochin, Niseishi, Unsu
KO SU KREATORI KATA U OBLIKU KAKVOM IH DANAS POZNAJEMO ?
“Tode” Sakugawa (1733-1815 Šuri sa 17 godina sreo Kushanku kempo eksperta (vežbao je kod Peichin Takahare). Sokon Macumura (1796-1893) Šorin-ryu Bassai
Kreatori Kata u Obliku Kakvom ih Danas Poznajemo (2/4)
Anko Itosu (1830-1915) -Vežbao pod Sokon Mucumurom i Kosaku Macumorom (Tomari-te) Šorein-ryu Prvi uveo karate u škole 1904
Kanryo Higashiona (1853-1915) Naha-te pod jakim kineskim uticajem (Liu Kug Kung ili Ryu Ryuko) je kineski učitelj koji je poučavao Higaonu, a od njega izvire i stil Ryuei-ryu. Gičin Funakoši (1868-1957) Šuri stil svojevremeno vežbao pod Jasucune Itosuom i Jasucune Azatom
Kenwa Mabuni (1899-1952) 1929 dolazi u Osaku. Na Mabunija je snažno uticao Itosu (Šuri-te) I Higaona (Naha-te) pa spajanje uticaja ova dva učitelja nije se svelo na prost izbor između jednog i drugog. Chojun Mijagi (1888-1953) Naha učitelji Aragaki i Higaona
ODAKLE RAZLIKE U KATAMA ?
Mnogi vežbači smatraju da je karate nepromenjiv entitet. Oni veruju da su danas kate koje vežbaju potpuno iste kako su ih vežbale bezbrojne generacije pre njih. Ovo potiče najviše otuda što se kroz obuku u karateu zahteva veoma precizno ponavljanje istog propisanog načina. Ali u istoriskoj perspektivi, stvarno ne postoji propisan način za izvođenje kata. Kata se menjala kroz vreme.
Ponekad kao posledica ljudske greške, ponekad ugrađenom dvojnošću alternative, ponekad namernim odstupanjem od tradicije. Ponekad su posledica nepotpune transmisije od učitelja do učenika. Tehnike u okviru kata su višeznačne i imaju više od jedne primene, a primena nije identična sa tehnikom iz kate.Tehnike u katama su dizajnirane da sugerišu moguće primene, pa su moguće različite interpretacije.
Kanku-dai koju danas vežbamo je onakva kao je Funakoši poučavao. ali potiče izvorno od “Koshukun” kate koju je poučavao kineski vojni ataše Koshokun vežbajući na Okinavi (demonstrirana oko 1761).
Kreatori Kata u Obliku Kakvom ih Danas Poznajemo (3/4)
Sledbenici su potom odlazili na razne strane razvijajući i vežbajući sopstvene sisteme i stilove zavisno od različitih potreba i osobina samih vežbača. Posledično danas imamo više različitih formi “Kosukuna” (Kušanku). Isto je i sa Basai katom poteklom od Macumure koju su naslednici menjali za svoje potrebe tako da danas ima više “Bassai” kata. Tako su “Basai šo” i “Kanku šo” jedna od varijacija originalnih kata sa Okinave.
Mijagi je međutim vršio smišljene promene u procesu kreiranja Gođu-ryua. Najveća je od otvorene šake na zatvorenu šaku. Tako skoro sve Gođu kate imaju zatvorene šake sem Šisoćin, dok Šito kate zadržavaju otvorenu šaku sem Sančin. Dakle možemo zakjlučiti o tendenciji Okinavljanskog karatea da menja otvorenu šaku u zatvorenu kako bi se razlikovao od Kung fua iz koga je potekao…
Kreatori Kata u Obliku Kakvom ih Danas Poznajemo (4/4)
Zatvorene šake u Šito ryu Sančin kati ukazuju da je proces prerade Kineskih formi u Okinavljanske standarde počeo sasvim davno. Po tome što Sančin kata Ueči stila koja je blizka kineskim izvorima ima otvorene ruke, za transformacija ka zatvorenoj ruci zaključujemo da je to najverovatnije delo samog Higaone.
Prenošenjem karatea u Japan karate poprima još značajnije promene u pogledu upotrebe u borilačke svrhe. Na neki način doživljava snažan uticaj ostalih Budo sistema, visoko razvijenih u srednjovekovnom Japanu.
Funakošijeve promene okinavljanskih kata su se sastojale u promeni kineskih imena (u deskriptivna japanska imena), a manje u tehnikama. Na tako započetim Funakošojevim tragovima njegovi učenici su nastavili da ostvaruju započeto poštujući smisao i intencije Funakošija.
Budući učitelj po zanimanju on je sa pedagoško razvojnog aspekta menjao kate. Tako je stavove učeničkih kata promenio u niže Neko Aši u Kokucu Šizentai u Zenkucu, Zamenio je zbog lakšeg učenje Pinan Nidan u Hean Šodan. Učinio da se na sličan način započinju 2 i 4 učenička kata.
Među majstorskim katami u odnosu na okinavljansku Bassai promenio je paralelni udarac sa obe ruke u grudi pri uspravnom stavu u Jama Zuki (aktivni blok udarac idealan u samoodbrani). Dakle ovde se javlja aspekt promene kate sa borilačkog aspekta. Funakoši pokazuje veliko borbeno nadahnuće. Ovo se ilustrativno vidi i u promeni kod Hean 5, Kanku i Bassai gde je uneo nagaši uke i nukite istovremeno. U trenutku Funakošijevog dolaska u Japan jedini metod u treningu bila je kata, sa njom se počinjalo od prvog treninga. Počinjalo se u obuci uvek od Hean 1, 2, 3, 4, 5, Teki Basi i Kanku pa ostale…
Tradicionalni Karate (1/2)
Tradicionalni karate je nastao na Okinavi početkom XVIII veka, kao umeće samoodbrane zvane »Budo«. Kroz trening tradicionalnog karatea vežbači jačajući fizičke i mentalne sposobnosti razvijaju i samokontrolu.. Razumevanjem fizičkih i mentalnih sposbnosti protivnika vežbači ujedno uče i kako izbeći borbu što vodi ka krajnjem cilju »prevenciji sukoba«, a to predstavlja istinsku pobedu.
U početku, karate se razvijao kao forma samodbrane bez oružja, koja se bazira na upotrebi totalne snage tela. U početno vreme su razvijane specifične veštine i sposobnosti različite od do tada poznatih borilačkih veština, a potom je usledilo stvaranje tehničke organizacije čime karate zaokružuje razvoj autentične borilačke veštine.
Fizičke i duhovne koristi ove veštine su prepoznate širom sveta. Vežbači kroz fizički trening razvijaju spoznaju da kontrolom emocija kontrolišu telo.
Tradicionalni Karate (2/2)
Karate je usvršavanje tela, uma i emocija. Karate razvija samopouzdanje u mogućnost odbrane jednim »završnim« udarcem (»todome«). Takvo samopouzdanje vodi stabilnim emocijama, koje eliminišu negativne emocije, što u krajnjem ishodu daje korist za fizičko i mentalno zdravlje.
U kasnim pedesetim godinama 20 veka karate je bio predstavljen širokoj svetskoj javnosti i postao poznat i priznat širom sveta. Šezdesetih godina, počinju prva karate takmičenja. Međutim kako je tradicionalni karate postajao sve popularniji pojavili su se »novi karate« sportovi koji su koristili nožne i ručne udarce. Dok tradiciofunakoshi-nakyamai_okazakinalni karate zahteva visok tehnički nivo završnog udarca »todome«, »novi« karate sportovi nemaju ideju o završnom udarcu i bazirani su na izvođenju udaraca nogama i rukama samo u cilju ostvarivanja poena. Postoji velika razlika između tradicionalnog karatea i »drugih- novih« vidova karatea. Danas, tradicionalni karate ima preko 1.500.000 vežbača širom sveta.
Tradicionalni karate je borilačka veština koja nije u direktnoj zavisnosti od fizičke snage tela. Njegova snaga potiče od kombinacije fizičke snage i principa, čija primena uvećava krajnje efekte. Primena principa daje formu, a na nekom nivou trebamo biti oslobođeni od nje bez povrede principa. Šta više moramo u sebi imati sposobnost za kontrolu ne samo sebe nego i protivnika, odnosno moramo imati ideju pobede. Drugim rečima, ne smemo klonuti duhom.
Unoseći princip kontrole u vežbanju, sve što činimo, činimo slobodnom voljom. To je težak put koji sledimo, jer na treningu se susrećemo sa iskušenjima, svi protivnici žele snažno da udare i mi tu sebi možemo da kažemo »predaj se«. Svako želi da pobedi kada počne da trenira karate, mi smo tu stalno pred izazovom da li ćemo izgubiti ili pobediti, ili da odustanemo od svega.
Prolazeći kroz iskustvo pobeda i poraza, postepeno nam se javlja ideja da je jedina ispravna svrha vežbanja Karatea upravo samo vežbanje.
