Muchimi

Početna Muchimi
Muchimi
Muchimi

Muchimi

ムチミ

To je davnašnji način generisanja sile na Okinavi. “Muchimi” je osećaj “težine” “lepljivosti” – autentična Okinavljanska reč koja nam slikovito opisuje koncept generisanja i prenosa sile.

Reč potiče od reči “moshi” imena za kašasti kolač od riže. Za karate pojam “muchimi” koristi se kanji za “kolač od riže” (餅身). Muchimi je jedinstvena komponenta Okinavljanskog karatea, kojom je osećaj težine i lepljivosti ugrađen u svaki pokret tela.

Muchimi se ne postiže čistom mišićnom silom, niti sa ukrućenošću, niti sa kontrakcijom. Nasuprot tome, mišićna relaksacija treba da bude stalno prisutna. Kaže se da je nemoguće naučiti muchimi ukoliko se ne oseti “muchimi dodir” od kvalifikovanog instruktora. Vrlo je važno spoznati muchimi i primeniti ga kao osnovno svojstvo mehanike tela kod svake od karate tehnika.

Muchimi Pojam i Princip

Muchimi pojam i princip se može približiti ovakvim primerom: Zamislite da stojite u nekom ćupu napunjenog medom, pri ĉemu ste u medu preko pojasa sa podlakticana potopljenim u med : Starujete sporo… generišući silu stoplima, potom nogama, kukovima, dugim mišićima uz duž kičme, potom uz naglu brzu eksploziju kroz ruke oslobađate celokupnu “nakupljenu” silu.

Muchimi je korišćen kod svih tehnika: prodirućih udaraca, nožnih udaraca, bič udaraca… kako god ih zvali. I ako ste ikada videli stari Okinavlajnski stil karatea mogli ste zapaziti da se u ponečem razlikuje u odnosu na Japanske stilove karatea., ta različitost u odnosu na druge sisteme generisanja sile udara pretežno dolazi iz naglašenog prisustva principa muchimi.

Japaneski stil je biti totalno miran, i onda odjednom eksplodirati, od 0% do 100% u što kraćem mogućem vremenu. U odnosu na to, može se reći muchimi je više “fluidan” način stvaranja sile, koji nije baziran na mišičnoj snazi, spolja odaje utisak kao da se udarac stvara iz relaksacije.

Razmislite o rečima kao što su teško, lepljivo, gusto, kašasto, ili gnjecavo. Kada vidite nekog da stvarno koristi muchimi princip u tehnikama to je kao da celo telo predstavlja gigantski bič. i vrlo je impresivno.

Postoji i drugi pojavni oblik muchimija

Kada se osećaj lepljivosti/težine koriste u borbi na kratkoj distanci – kada ne želite da izgubite kontrolu nad protivnikom. To je važan koncept na primer u Ju-Jutsu, Rvanju ili MMA. Oni to ne zovu muchimi, naravno, to je tako samo na Okinavi.

Oni to zovu “ne ostaviti prostor” ili “ne ostaviti prazninu”, ili “ne dati vazduha”. Mada je cilj isti: ekonomičnost pokreta, i zadržavanje kontrole. Dobar primer za ovo je u borbi na bliskoj distanci kod tehnika hvatanja u Goju-ryu (kakie)

Kontrolu nad protivnikovim namerama i akcijama jedino imate ako ste na dovoljno bezbednoj dalekoj distanci ili ako ste blizu. Između te dve pozicije, nemate kontrolu. Tako kada ste blizu, budite sigurni da ste lepljivi, kao kolač od riže. Kada gledate “kakie” i vidite kako se “slepljenim” rukama kontrolišu pokreti protivnika trebate otići dalje i shvatiti da je muchimi i kada predviđate i kontrolišete protivnikove namere

Muchimi Pojam i Princip
Muchimi Pojam i Princip
Muchimi Pojam i Princip
Princip Muchimi Ima Dve Primene
Princip Muchimi Ima Dve Primene

Princip Muchimi Ima Dve Primene

Dakle princip muchimi ima dve primene: Muchimi koncept osećaj težine/lepljivosti kada startujemo duge tehnike, i koncept lepljivosti/težine u borbi na bliskoj distanci. Krajnji cilj je imati sposobnost da se to koristi u bilo kojoj situaciji, naravno.

Kako stoj stvari sa muchimijem u našem današnjem vežbanju?

Prvi put za pojam muchimi sam čuo od sensei Nišijame i moram priznati da sam bio vrlo zbunjen, tada sam pomislio kao će to produžiti vreme izvođenja mojih udaraca. Godinama kasnije shvatio sam da je to koncept koji odavno nesvesno primenjujemo i koji omogućava da se generiše velika sila kod udaraca i da je upravo taj koncept nešto što je srce tradicionalnog karatea.

Ĉini mi se da je muchimi upravo taj princip na kome se deli tradicionalni karate i “moderne vrste” karatea:

Trening Sistem Tradicionalnog Karatea

Tamo gde je sistem takmičenja razvijen tako da se ne procenjuje razorna moć udarca nego je za pobedu dovolno dosegnuti protivnika napadačkom tehnikom i ukoliko kojim slučajem dođe do kontakta valjalo bi da takav udarac nema snagu jer bi to značilo diskvalifikaciju- tu nema potrebe za principom muchimi. Sistem takmičenja u tradicionalnom karate procenjuje kvalitet napadačke tehnike i tamo udarac bez dovoljno razorne moći neće biti dosuđen kao poen i zato vežbači moraju da izgrađuju tehnike na principu muchimi-ja.

Trening sistem tradicionalnog karatea

I Definicija Tradicionalnog karatea

Tradicionalni karate se razvio u Japanu na osnovama budo-a. To je u najkraćem sistem po kome pojedinac bez oružja, onesposobljava protivnika sa jednim udarcem (Todome waza). Budo je generalni izraz za Japanske borilačke veštine. Čiji je cilj razvoj mentalne i fizičke veštine do nivoa koji vežbaču omogućava da zaustavi protivnika ne upotrebom sile, nego mentalnom snagom i karakterom.

II Osnove

1. Potrebni fizički i mentalni preduslovi za uspešnu upotrebu tehnike

a) Stabilne emocije

b) Napuniti donji somak Tanden sa Ki energojom

c) Održavati osu tela uspravno u odnosu na pod

1.) Trtičnu kost gurati prema pupku

2.) Gurnuti zadnjicu napred tako da se maksimalno koriste stomačni mišići

3.) Držati vratne pršljenove pravo, bradu napred i nagore, disanje održavati paralelno sa podom

4.) Održavati „Kami tanden“ držeći oči fokusirane u pravcu centra čela i održavat tok „Ki“-a iz Tandena to centra čela i onda ka protivniku

5.) Održavati „Enzan-no-metsuke“ osećaj da su oči „povučene unazad

Trening Sistem Tradicionalnog Karatea
Trening Sistem Tradicionalnog Karatea
Trening Sistem Tradicionalnog Karatea
Osnove Tradicionalnog Karatea
Osnove Tradicionalnog Karatea

Osnove Tradicionalnog Karatea (1/3)

2. Održavati telo povezanim

Ljudski mozak ima mnoštvo nervnih ćelija. Nestabilne emocije dezorganizuju reakcije među tim ćelijama i izazivaju oklevanje, konfuziju, nervozu itd..

Međutim Budo kaže „Ne izvodite karate tehnike razmišljanjem negi „Ki“-em

„Tink by Mind Act by Ki“.

3. Disanje

Intencija i adekvatno disanje produkuju tehniku (Intencija praćena disanjem) Izdisaj ide iz poda kroz„Tanden“ pa ka pravcu tehnike

Reverzni izdisaj ide od spolja kroz „Tanden“ ka podu Napomena: Udisaj ne može praviti silu

Osnove Tradicionalnog Karatea (2/3)

4. Pokret iz centra kontrakcije

Sve tehnike počinju unutar tela kao mala akcije koja se širi kao efekat talasa. U slučaju nožnih udaraca centralna linija tela normalno blizu Tandena inicjalizuje pokret trtice

5. Sekvence pokreta

1) Telo primi i reaguje na eksternu informaciju (Pokret protivnika)

2) Analiza informacija

3) Formiranje strategije potom izbor tehnike

4) Stvaranje slike imaginacija

5) Disanje

6) Mišićna akcija proizvodi tehniku

6. Naučne sportske osnove

A. Zakon o održanju količine kretanja – momentuma

Internal momentum se ne može uvećati niti centar težine premestiti ukoliko nema dejstva spoljnje sile (na primer sile od poda)

B. Akumulacija energije

Svaki od delova tela mora se pokrenuti u tačno određenoj sekvenci da bi se maksimizirala akumulacija energije Svaka od komponenti mora doseći maksimalni momentum pre prelaska u narednu fazu pokreta tela u cilju postizavanja maksimalne sile.

C. Važne tačke

Svaka od komponenti tela mora štaviše biti precizna osovina u maksimalnoj integraciji prenosa sile. Konekcija se mora održavati tako da obezbedi dobru ravnotežu između prenosa i maksimizacije akumulacije sile

Osnove Tradicionalnog Karatea
Osnove Tradicionalnog Karatea
Osnove Tradicionalnog Karatea
Osnove Tradicionalnog Karatea

Osnove Tradicionalnog Karatea (3/3)

D. Prateći pokreti

Tokom kretanja komponenti tela, prvi impuls je od intencije i potom ostale komponente tela slede po automatizmu

E. Završna sila

Završna sila u tehnikama tradicionalnog karatea dolazi od sile reakcije koja je rastući momentumpokreta tela i težine, zajedno sa maksimalnim ubrzavanjem pritiskajući pod uz izdisaj.

Ubrzanje može povećati brzinu 2 do 3 puta . To znaĉi da pojedinac može povećati  2 puta . To ilustruje kako neko ko je sa manjom mišićnom masom može nadvladati krupnijeg protivnika.

Scroll to Top