Metsuke ( 目突 )
Metsuke ( 目突 )
Metsuke – kontakt očima. susret oči u oči sa protivnikom i prodiranje očima u suštinu protivnikovog stanja i namera.
Metsuke nije samo opažanje protivnika kao fizičkog objekta nego procena i predviđanja njegovih namera i sposobnosti Osetiti, predvideti, videti protivnički napad i agresivne namere pre nego što se dogode
Po prirodi to je kontakt oči u oči sa protivnikom – naše oči treba da su usmere u “kami tanden” (tačku između očiji protivnika) i kontrolišu srednju liniju protivnika, ali treba da podjednako pokrivaju celinu protivnika ili uzeto šire “celog bojnog polja”.
Metsuke je ideja fokusiranja očiju i pažnje na način koji neće dozvoliti da bude porušen ili zaveden protivničkim ofanzivnim namerama i akcijama.
Enzan-No-Metsuke 遠山の目付け
Metsuke može takođe značiti prodiranje u unutrašnjost protivničkog duha, što može suzbiti nadolazeći napad i dati značajnu prednost. Sa druge strane, ne treba zaboraviti i to da se protivnikova namera za napad može raspršiti pogledom koji nosi ekspresiju odlučnosti. Pogled koji nosi dobronamednost i saosećanja takođe može uticati da do napada ne dođe.
Obzirom da se dobar deo naših treninga odvija bez realne opasnosti od protivnika ovo je stoga često najteži i “najzapušteniji” princip u treningu. Ovo se naročito odnosi na kata trening. Koliko li smo puta videli izvedbu kate koja je ličila kao da dolazi iz plesne škole? Svedoci smo zagledavanja u sopstveno telo, drmusanja glavom, teatraliziranja i ko zna kakvih sve “grešnih naslaga”, a gde je tu slika protivnika i METUKE ?, Obećavam ….. u danima koji su ispred mene ozbiljno ću raditi na tome.
Enzan-no-metsuke 遠山の目付け – pogled na udaljenu planinu
Izraz označava gledanje celine protivnika, ne vezivanje pažnje za pojedine detalje, kao kad se gleda udaljena planina. Sa osećajem da se vidi bitno bez posebnog fokusiranja na bilo koji detalj. Kada se protivnikove oči fiksiraju na nekom detalju kao što su ruke, oči ili oružje, njegov duh postaje “ukočen ili zaustavljen” i tada možete da ga napadnete. To isto tako znači da naša pažnja netreba biti uznemirena blizinom protivnika nego trebamo imati emotivni stav kao da je protivnik daleko od nas – kao udaljena plamina.
Tani no metzuke – pogled sa planine u dolinu
“Gledanje kroz protivnikove oči” do njegovog srca i osećanja. Gledajući protivnikove oči ne zadržavajući se na očima, nego kroz njih proći dublje do njegovog srca. Gledanje protivnika kao da je senka. Namera treba da bude da se ne gledaju spoljni detalji nego da se vidi unutrašnjost.
Kan-Ken-No- Metsuke:
U Gorin no Sho slavni mačevalac Miyamoto Musashi pominje Kan-ken-no- metsuke: Kan-no-me to je način gledanja na koji se vidi suština stvari, dok je „ken- no-me“ oštro viđenje detalja ali ipak način gledanja gde se vidi samo spoljna suština.
“Kan-no-me je jak, ken-no-me je slab.” Iz ovog učenja sledi, da izraz kan- ken-no-metsuke naglašava važnost imati ne samo oštro oko koje dobro vidi samo spolnji izgled protivnika nego koje takođe može proniknuti u protivnikove sposobnosti i unutrašnje stanje duha kroz njegovo držanje i izgled
Musaši je protiv Kođiro Sasakija u čuvenom dvoboju izabrao položaj tako da je sunce direktno zaslepljivalo Kođira Sasakija. Neki kažu da je to odlučilo ishod dvoboja, drugi kažu da je Musašijev duh i pogled taj koji je više od sunca uznemirio i zaslepeo Kođira.
Pojam: “Kokoro No Me‟ (1/3)
Iz vremena kada se veština borenja mačem koristila za opstanak u životu veliki učitelji mačevanja ostavili su nam u nasleđe pojam: “kokoro no me‟- „oči u srcu.” ili “sakki”. Za približavanje ovog principa “metsuke” koristit ćemo ono što Suzuki u studijama o Zenu opisuje kao „telepatsku intuiciju‟ kojom su prožete mnoge poznate priče o slavnim japanskim mačevaocima. Suzuki iznosi priču o Yagyu Takima-no-Kami …
Yagyu Takima-no-Kami jedanog proletnjeg dana u svom vrtu se divio stablu trešnje u punom cvatu. On je bio, po svemu sudeći, duboko uronjen u divljenje. a onda je iznenada osjetio da mu sakki preti otpozadi. Yagyu se okrenuo, ali nije vidjeo da mu se bilo koje ljudsko biće približava osim dečaka sluge koji mu je pomagao u nošenju mača. Yagyu nije mogao utvrditi izvor iz kojeg dolazi sakki.
Ova činjenica ga je silno zbunjivala. jer on je nakon dugog iskustva u mačevanje posedovao neku vrstu šestog čula kojim je mogao otkriti prisutnost sakki-ja.
U fusnoti Suzuki opisuje sakki. “sakki doslovno znači – dah smrti‟ Mačevalac koji je često bio u situacijama života ili smrti, zna da je to nešto neopisivo, samo unutrašnji osećaj koji dolazi od osobe ili objekta … Sakki dolazi od osobe koja namerava potajno ili očito ubiti nekoga. Ovaj “vetar ” takođe lebdi nad odredom vojnika kada nameravaju da napadnu neprijatelja.”
Yagyu je na kraju otkrio da je njegov sluga , nakon što je vidio svoga gospodara, tako napeto usredotočenog na lepotu cveta trešnje, pomislio da bi čak i on mogao ubiti svog gospodara u tom trenutku. Yagyu, shvaćajući da je njegov sakki bio precizan nakon svega, nije kaznio slugu.
Svakako “sakki” i “kokoro no me”, daju prednost u tajmingu jer napad je vidljiv i pre nego započne a uz to oči i glava ne moraju biti usmereni ka pravcu iz kojeg dolazi opasnost. To donosi prednost tajminga tako a i protivnik ne dobija informaciju da je njegova namera vidljiva i da sledi odbrana.
Pojam: “Kokoro No Me‟ (2/3)
Nekada davno, sensei Kaze tražio je da vežbamo nešto ovako: stojeći u šizentaiju leđima okrenuti protivniku koji nas napada Oi zuki jodan – trebali smo bez osvrtanja oslanjajući se na “osećaj” izvesti odbranu – otkorak, age uke i gjako zuki.
– Čini mi se da je hteo da počnemo da izgrađujemo “kokoro no me‟. Od partnera koji napada je traženo da mu namera o udaranju bude stvarna.
U obuci često, propuštamo da o ovim “složenim” pojmovima insistiramo u ranim treninzima, međutim uveren sam da od starta obuke treba insistirati na položaju očiji u toku izvođenja tehnike, pa i u trenucima kada se vežba bez partnera treba insistirati na svest o postojanju protivnika.
Pojam: “Kokoro No Me‟ (3/3)
Sensei Nišijama je uvek insistirao na svim uvodnim treninzima o potrebi pravilnog držanja glave i očiji, a tek posle toliko godina treninga kod sensei Nišijame shvatio sam da treba biti prirodan i u ovoj stvari: u kati ne treba okretati glavu nezavisno od celine tela – pa i pravila vrednovanja izvedbe kate u ITKF sistemu takmičenja to vide kao teatralizam i penaliziraju u bodovanju.
Evo jednog prostog primera kako biti prirodan: kada idete ulicom i neko vas otpozadi zovne po imenu: vi se okrenete da vidite ko vas to zove, svakako celim telom samo glavom i očima koje se usmeravaju u pravcu poziva – tačno je da izgleda kao da oči i glava vode telo ali ipak pokret od starta ide iz tela.
