Simboli i Obeležja

Početna / Simboli i Obeležja

Ljubičasta Boja

Značenje: Simbolizuje stabilnost, moć, plemenitost, obilje i ambicije. Donosi bogastvo i ekstravaganciju. Za ljubičastu boju se vezuje mudrost, dostojanstvo, nezavisnost, kreativnost, tajanstvenost i čarolija. Ljubičasta je boja otmenosti, smatra se kraljevskom bojom obeležava je jedinstvenost i unikatnost.

Uzvišenost, spiritualnost, dostojanstvo, visok položaj, poštovanje, otmenost, prefinjenost, energetski centar, harmonija kontradikcija, boja slavlja. Ljubičasta je boja za hrabre, svrsishodne ljude koji znaju šta žele i ne boje se rizika. Simbol je hrabrosti, odlučnosti i brzine.

Golub

Značenje: Golub se često prikazuje kao beo i nežan. Simbol čisto belog goluba je prisutan u mnogim kulturama, a sva verovanja koja se povezuju sa njim imaju pozitivna značenja. Beli golubovi su simboli novih početaka, mira, vernosti, ljubavi, sreće i prosperiteta, a njihovo puštanje je tradicija koja se više vekova vezuje uz ceremonije, rituale i proslave.

Beli golub simboliše mir, ljubav i čast. Često se pojavljuje na crtežima, plakatima i znakovima na događajima koji promovišu mir, kao što su Olimpijske igre, protesti protiv nasilja itd. Beli golub je simbol novog rođenja. Puštanje belih golubova predstavlja mir, prosperitet i uspeh. Zato oni prisustvuju svakom važnom događaju.

Natalijina Ramonda

Svakog 11. novembra, Srbija biva obasuta misterioznim, ljubičastim cvetom, simbolom Prvog svetskog rata. Šta je tačno Natalijina ramonda, poznata i kao cvet koji se diže iz mrtvih?

Srbija 11. novembra slavi Dan primirja u Prvom svetskom ratu. U praksi, rat se završio 11. novembra 1918. godine, kada su vojskovođe suprotstavljenih strana potpisale primirje na sasvim neobičnom mestu – u železničkom vagonu u gradu Kompijen u Francuskoj.
Moderni simbol primirja i sećanja na žrtve jednog od najvećih i najtragičnijih ratova u istoriji je cvet Natalijina ramonda (Ramonda nathaliae), u Srbiji uveden kao zvanični amblem novoproglašenog državnog praznika 2012. godine.

Natalijina ramonda je endemska biljka centralnog Balkana koju su 1884. otkrili naš čuveni botaničar Josif Pančić i doktor Sava Petrović, dvorski lekar Milana Obrenovića, i dali joj ime po kraljici Nataliji.
Ovaj cvet naseljava pretežno krečnjačke stene, severno eksponirane, klisure i planine Makedonije, Grčke i Srbije, visoke između 350 i 2150 metara nadmorske visine. Ramonda nathaliae je visoka oko 10 cm, i može imati do 5 cvetova. Krunica joj je ljubičaste boje, a kao plod ima čahuru sa velikim brojem sitnih semena.

U stanju je da preživi neverovatno stresne i ekstremno teške uslove života, što je čini prikladnim simbolom velikog stradanja srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. Ono što Natalijinu ramondu čini posebnom, osim njene velike lepote, je i to što poseduje sposobnost da i iz potpuno osušenog stanja ponovo oživi, ukoliko se zalije, što je karakteristika izuzetno malog broja cvetnica u svetu.

U Evropi, samo još dve biljke uspevaju da se iz stanja anabioze vrate u život. Kao kontrast nežnoj spoljašnosti, stoji izuzetna snaga i izdržljivost. Ramonda nathaliae je na spisku retkih, ugroženih i endemskih biljaka Evrope. U Srbiji takođe uživa status zaštićene vrste.
Poseban je jer kada deluje da je potpuno uvenuo on može da vaskrsne, baš kao što je vaskrsla srpska vojska za vreme Pvog svetskog rata.
Izdržljivost kakvu nema nijedan cvet. Biolozi kažu da je Ramonda preživela još iz vremena ledenog doba, a utočište je našla u škrtom, planinskom tlu. Poznata je po svojoj neverovatnoj izdržljivosti – čak i potpuno osušena, uz sasvim malo vode, Natalijina ramonda može da oživi i nastavi svoj život.

Istoričari kažu da je takva situacija bila sa Srbijom i srpskom vojskom koja se izdigla iz pepela i vaskrsla još moćnija i slavnija.
“Cvet feniks” je tako odabran u znak sećanja na vaskrs Srbije, koja se iz pepela Prvog svetskog rata uzdigla i nastavila svoj put, a pozadina značke je zeleno-crna, što su boje Albanske spomenice.