Tradicionalni Karate
Tradicionalni Karate
O Tradicionalnom Karateu
Tradicionalni karate je nastao u Japanu početkom XVIII veka, kao umeće samoodbrane zvane »Budo«. Kroz trening tradicionalnog karatea vežbači jačajući fizičke i mentalne sposobnosti razvijaju i samokontrolu.. Razumevanjem fizičkih i mentalnih sposbnosti protivnika vežbači ujedno uče i kako izbeći borbu što vodi ka krajnjem cilju »prevenciji sukoba«, a to predstavlja istinsku pobedu.
U početku, karate se razvijao kao forma samodbrane bez oružja, koja se bazira na upotrebi totalne snage tela. U početno vreme su razvijane specifične veštine i sposobnosti različite od do tada poznatih borilačkih veština, a potom je usledilo stvaranje tehničke organizacije čime karate zaokružuje razvoj autentične borilačke veštine.
Definicija tradicionalnog karatea: „U tradicionalnom karateu pobeda nije krajnji cilj. Tradicionalni karate je umetnost samoodbrane koja koristi samo ljudsko telo, na najefikasniji način.”
Tradicionalni Karate
Fizičke i Duhovne Koristi
Fizičke i duhovne koristi ove veštine su prepoznate širom sveta. Vežbači kroz fizički trening razvijaju spoznaju da kontrolom emocija kontrolišu telo. Karate je usvršavanje tela, uma i emocija. Karate razvija samopouzdanje u mogućnost odbrane jednim »završnim« udarcem (»todome«). Takvo samopouzdanje vodi stabilnim emocijama. stabilne emocije eliminišu negativne emocije, što u krajnjem ishodu daje korist za fizičko i mentalno zdravlje.
U kasnim pedesetim godinama 20 veka karate je bio predstavljen širokoj svetskoj javnosti i postao poznat i priznat širom sveta. Šezdesetih godina, počinju prva karate takmiĉenja. Međutim kako je tradicionalni karate postajao sve popularniji pojavili su se »novi karate« sportovi koji su koristili noţne i ručne udarce. Dok tradicionalni karate zahteva visok tehnički nivo završnog udarca »todome«, »novi«
Karate sportovi nemaju ideju o završnom udarcu i bazirani su na izvođenju udaraca nogama i rukama samo u cilju ostvarivanja poena. Postoji velika razlika između tradicionalnog karatea i »drugih-novih« vidova karatea. Danas, tradicionalni karate ima preko 1.500.000 vežbača širom sveta.
Tradicionalni Karate
Borilačka Veština
Tradicionalni karate je borilačka veština koja nije u direktnoj zavisnosti od fizičke snage tela. Njegova snaga potiče od kombinacije fizičke snage i principa, čija primena uvećava krajnje efekte. Primena principa daje formu, a na nekom nivou trebamo biti oslobođeni od nje bez povrede principa. Šta više moramo u sebi imati sposobnost za kontrolu ne samo sebe nego i protivnika, odnosno moramo imati ideju pobede. Drugim rečima,ne smemo klonuti duhom.
Unoseći princip kontrole u vežbanju, sve što činimo, činimo slobodnom voljom. To je težak put koji sledimo, jer na treningu se susrećemo sa iskušenjima, svi protivnici žele snažno da udare i mi tu sebi možemo da kažemo »predaj se«. Svako želi da pobedi kada počne da trenira karate, mi smo tu stalno pred izazovom da li ćemo izgubiti ili pobediti, ili da odustanemo od svega.
Prolazeći kroz iskustvo pobeda i poraza, postepeno nam se javlja ideja da je jedina ispravna svrha vežbanja Karatea upravo samo vežbanje. Od 1957.god. prva karate takmičenja održavala su se u Japanu. Ta takmiĉenja su organizovana od strane Sensei Nakajame i Nišijame. Tokom godina, karate takmičenja su na nesreću otišla u pogrešnom pravcu i imala su loš uticaj na način i pravac vežbanja karatea.
Tradicionalni Karate
O Takmičenjima (1/2)
Takmičenja su zahtevala samo kratak kontakt bez ikakve sile sa protivnikom, a nije bilo važno držanje tela u trenutku udara. Suština karete tehnike je bila ignorisana. Trening za ovu vrstu karatea je potpuno različit. Glavne komponente veština nisu neophodne, samo brze ruke i nešto kondicije – konopac za preskakanje. To su i dalje pravila u mnogim karate federacijama. Ciljevi ITKF su održati principe originalnog karatea, drugim reĉima sačuvati karate kao budo (borilaĉku veštinu). Wazari (pola poena) se daje samo ako pri udaru u cilj telo ima potpunu kontrakciju i zanshin.
Prirodno, ako pitate nekoliko karatista, svaki će vam odgovoriti da niko ne voli da proučava karate koji ne sadrži osnovne karate principe. Međutim, problem je što većina ovih ljudi imaju navike sportskog karatea koje je veoma teško ispraviti. To je razlog što je Sensei Nišijama ulagao puno vremena držeći tehničke seminare širom sveta. Mi kao Nišijamini učenici imamo obavezu da predstavimo pravi Tradicionalni karate. To od nas zahteva veliko zalaganje.
Tradicionalni Karate
O Takmičenjima (2/2)
Takmičenje ne može da obuhvati celinu karatea kao veštine. Po definiciji, u takmičenju je najvažnije biti bolji od drugog, samo je važno pobediti. Dočim u karateu učimo da je važno biti skroman i svoje znanje koristiti na odmeren način. U nekim starim knjigama neumerena želja za pobedom opisana je kao bolest uma. Funakoši je zapisao:
“Pobeda nije krajnji cilj karatea” “Pobeda nad samim sobom je najvažnija”
“Cilj karatea je svakim danom napredovati u karateu i napredovati kao osoba”. Kako rešiti ove probleme?
Kako koristiti karate takmičenja da bi iz dana u dan bili sve bolji?
U starim vemenima vežbaĉi su međusobom koristili “Shiai” test da bi se razvijali. Stoga, takmičenje treba razumeti kao sredstvo za napredak i onda nema gubitnika. Onaj koji prihvati svoje greške i ispravi ih ih treningom, pobeđuje. Ako vežbač nova saznanja ne primeni u budućim treninzima, onda postaje stvarani gubitnik.
Karate - Drevna Japanska Veština Samoodbrane
Ovde ćemo vam predstaviti karate - drevnu japansku veštinu samoodbrane.
Tradicionalni Karate
Drevna Japanska Veština (1/2)
Karate, drevna japanska veština samoodbrane, ima dugu i bogatu istoriju koja seže unazad vekovima. Tradicionalni karate predstavlja esenciju ove veštine, čuvajući njene korene i vrednosti.
Nastanak karatea vezuje se za Okinawu, ostrvo u Japanu, gde su se razvile osnovne tehnike koje su kasnije postale deo karatea. Okinava je bila centar trgovine i kulture, što je omogućilo razmenu različitih borilačkih veština iz različitih krajeva Azije. To je rezultiralo stvaranjem borilačkog stila poznatog kao “te,” koji se smatra prethodnikom modernog karatea. Ovaj stil je kombinovao udarce rukama i nogama sa tehnikama za odbranu od napadača.
Tokom vremena, veština te se razvijala i prilagođavala, a postala je poznata kao “Okinawate.” Međutim, pravi procvat karatea desio se kada je u 20. veku postao popularan na japanskom glavnim ostrvima, posebno tokom perioda posleratne obnove. Danas se tradicionalni karate može podeliti u nekoliko glavnih stilova, od kojih su najpoznatiji Shotokan, Goju-ryu, Shito-ryu i Wado-ryu. Svaki od ovih stilova ima svoje karakteristične tehnike i principe, ali svi zadržavaju osnovne vrednosti tradicionalnog karatea.
Tradicionalni Karate
Drevna Japanska Veština (2/2)
Jedna od ključnih karakteristika tradicionalnog karatea je betoniranje moralnih i etičkih vrednosti kod svojih praktikanata. Karate nije samo fizička veština, već i način života. Uči se poštovanje, disciplina, samokontrola i skromnost. Ovi principi su duboko ukorenjeni u japanskoj kulturi, ali su postali univerzalni u svetu karatea.
Takođe, tradicionalni karate se bazira na tehničkoj savršenosti. Vežbači provode sate vežbajući osnovne udarce, blokade i kate (koreografisane serije tehnika), sve u cilju postizanja besprekorne tehnike. To zahteva strpljenje i posvećenost, ali nagrada je ne samo u sposobnosti da se brani, već i u ličnom razvoju.
U današnjem svetu, karate se često takmiči sa modernim borilačkim veštinama, ali tradicionalni karate ima svoju jedinstvenu vrednost. On čuva duh i nasleđe drevnih vitezova koji su razvijali veštine samoodbrane. Takođe, pruža priliku za fizičku aktivnost, mentalni razvoj i izgradnju samopouzdanja.
U zaključku, tradicionalni karate je borilačka veština sa dubokim korenima i bogatom istorijom. Nastao na Okinavi, evoluirao je tokom vekova i postao deo japanske i svetske kulture. Njegovi principi poštovanja, discipline i tehničke savršenosti čine ga vrednim nasleđem koje se i danas čuva i prenosi sa generacije na generaciju.
Šta je Tradicionalni Karate?
Ovde ćemo vam predstaviti šta je tradicionalni karate.
Tradicionalni Karate
Šta je Tradicionalni Karate? (1/2)
Tradicionalni karate je drevna japanska borilačka veština koja se fokusira na samoodbranu, tehnike udaranja i blokada, kao i razvoj karaktera i ličnog razvoja. Ova veština ima duboke korene i bogatu istoriju, a njen glavni cilj nije samo fizička veština, već i moralno i duhovno usavršavanje praktikanata.
Karakteristike tradicionalnog karatea uključuju:
1. Tehnike udaranja i blokada: Karate se bazira na efikasnim tehnikama udaranja rukama, laktovima, nogama i kolenima, kao i tehnikama za odbranu od napadača. Ove tehnike se vežbaju i usavršavaju kroz ponavljanje i preciznost.
2. Kata: Kata su koreografisane serije tehničkih pokreta i udaraca koje praktikanti vežbaju solo. One su esencija tradicionalnog karatea i služe kao modeli za razumevanje pravilnih tehnika i njihovu primenu u stvarnim situacijama.
Tradicionalni Karate
Šta je Tradicionalni Karate? (2/2)
3. Moralni kodeks: Karate podučava moralne vrednosti kao što su poštovanje, disciplina, samokontrola i skromnost. Ovi principi su ključni deo veštine i trebaju se primenjivati ne samo u treningu, već i u svakodnevnom životu.
4. Kime (borba): Iako se tradicionalni karate fokusira na samoodbranu, u nekim stilovima, postoji i praksa kontrolisane borbe, poznate kao “kime.” Ova vrsta sparinga omogućava praktikantima da primene svoje veštine u realnom okruženju, uz maksimalnu kontrolu kako bi se izbegle povrede.
5. Karate kimono (gi): Tradicionalna odeća za karate sastoji se od belog kimona (gi) i crnog pojasa (obi). Ova odeća simbolizuje skromnost i čistoću duha.
Tradicionalni karate se razvijao tokom vekova i razvio se u različite stilove, od kojih su najpoznatiji Shotokan, Goju-ryu, Shito-ryu, i Wado-ryu. Svaki od ovih stilova ima svoje specifične karakteristike, ali svi dele osnovne principe tradicionalnog karatea. Ova veština nije samo borilačka tehnika, već i način života koji promoviše fizičku i mentalnu disciplinu, kao i moralnu integritetnost.
Trening Sistem Tradicionalnog Karate-a
Ovde ćemo vam predstaviti trening sistem tradicionalnog karate-a.
Tradicionalni Karate
Tradicionalni Karate se Razvio (1/3)
Tradicionalni karate se razvio u Japanu na osnovama budo-a. To je u najkraćem sistem po kome pojedinac bez oružja, onesposobljava protivnika sa jednim udarcem (Todome waza).
Budo je generalni izraz za Japanske borilačke veštine čiji je cilj razvoj mentalne i fizičke veštine do nivoa koji vežbaču omogućava da zaustavi protivnika ne samo upotrebom sile, nego mentalnom snagom i karakterom.
1.Potrebni fizički i mentalni preduslovi za uspešnu upotrebu tehnike
a) Stabilne emocije
b) Napuniti donji stomak Tanden sa Ki energojom
c) Održavati osu tela uspravno u odnosu na pod Trtičnu kost gurati prema pupku
Gurnuti zadnjicu napred tako da se maksimalno koriste stomačni mišići. Držati vratne pršljenove pravo, bradu napred i nagore, disanje održavati paralelno sa podom
Održavati „Kami tanden“ držeći oči fokusirane u pravcu centra čela i održavat tok. „Ki“-a iz Tandena to centra čela i onda ka protivniku. Održavati „Enzan-no-metsuke“ osećaj da su oči „povučene unazad iza glave“ i postavljene ka protivniku tako da obezbeđuju punu sliku protivnika
2. Održavati telo povezanim
Ljudski mozak ima mnoštvo nervnih ćelija. Nestabilne emocije dezorganizuju reakcije među tim ćelijama i izazivaju oklevanje, konfuziju, nervozu itd. Međutim Budo kaže „ Ne izvodite karate tehnike razmišljanjem nego „Ki“-em„ Tink by Mind Act by Ki“.
Tradicionalni Karate
Tradicionalni Karate se Razvio (2/3)
3. Disanje
Namera i adekvatno disanje produkuju tehniku (Intencija praćena disanjem) Smer izdisaja ide iz poda kroz „Tanden“ ka pravcu tehnike. Reverzni (stomačni) izdisaj ide od spolja kroz „Tanden“ ka podu Napomena: Udisaj ne može praviti silu
4. Pokret iz centra kontrakcije
Sve tehnike počinju unutar tela kao mala akcije koja se širi kao efekat talasa. U slučaju nožnih udaraca centralna linija tela normalno blizu Tandena inicjalizuje pokret trtice.
5. Sekvence pokreta
1. Prijem i reakcija na eksternu informaciju (Pokret protivnika)
2. Analiza informacija
3. Formiranje strategije potom izbor tehnike
4. Stvaranje slike, imaginacija
5. Disanje
6. Mišićna akcija proizvodi tehniku
6. Naučne osnove sporta
A. Zakon o održanju količine kretanja – momentuma
Momentum se ne moţe uvećati niti centar teţine premestiti ukoliko nema dejstva spoljnje sile (na primer sile od poda)
B. Akumulacija energije
Svaki od delova tela mora se pokrenuti u tačno određenoj sekvenci da bi se maksimizirala akumulacija energije. Svaka od komponenti mora doseći maksimalni momentum pre prelaska u narednu fazu pokreta tela u cilju postizavanja maksimalne sile.
Tradicionalni Karate
Tradicionalni Karate se Razvio (3/3)
C. Važne tačke
Svaka od komponenti tela mora štaviše posluţiti i kao precizna osovina u maksimalnoj integraciji prenosa sile. Konekcija se mora održavati tako da obezbedi dobru ravnotežu između prenosa i maksimizacije akumulacije sile
D. Prateći pokreti
Tokom kretanja komponenti tela, prvi impuls je od intencije i potom ostale komponente tela slede po automatizmu
E. Završna sila
Završna sila u tehnikama tradicionalnog karatea dolazi od sile reakcije koja dodatno uvećava momentum pokreta, pritiskajući pod uz izdisaj povećava se ubrzanje pokrenutih delova tela. Ubrzanje može povećati brzinu 2 do 3 puta . To znači da pojedinac snagu udarca može povećati 2 do 3 puta . To je razlog zašto neko ko je sa manjom mišićnom masom može nadvladati krupnijeg protivnika.
Ciljevi i Vrednosti
Ciljevi i vrednosti tradicionalnog karate-a.
Tradicionalni Karate
Ciljevi i Vrednosti Karate-a (1/2)
Svrha Tradicionalnog Karatea je da razvije dobro balansiran um i telo, kroz trening borilačkih tehnika. Tradicionalni Karate takođe deli krajnji cilj Budo-a, da neguje jak ljudski karakter, koji nas odvraća da prvi napadnemo pre nego smo stvarno suočeni sa neminovnošću odbrane.
Budo potiče iz prakse fizičke borbe; međutim, on ima značajan uticaj na duhovni i fizički razvoj čoveka, s obzirom da su Budo filozofija i etika apsolutni preduslov za učenje tehnika i poboljšanje veštine. Elementi kao što su maniri i uljudnost nisu dodati od spolja niti su ne zavisni od samog treninga, nego su postojali unutar sistema još od samih početka Budo-a i bili su sastavni deo tehničkog napretka.
Ozbiljnost:
Budo trening je morao biti ozbiljan, zato što su Budo tehnike proizišle iz situacija života ili smrti, gde je čovek morao da se bori da bi preživeo. To je razlog zašto se zahteva od vežbača Budo-a da imaju sposobnost da se ozbiljno odnose prema tome. Jedino u takvim uslovima postoji mogućnost da čovek dostigne vrhunske nivoe uma i tela koji su daleko izvan granica nivoa običnog. Na primer, Kumite (sparing) meč se izvodi po pravilima Ippon-shobu (Todome – “jedan završni udarac” kojim se određuje pobednik) . Zato što samo jedna definitivna (krajnja) tehnika može da odluči meč, takmičari su primorani da nauče važnost ozbiljnog pristupa.
Tradicionalni Karate
Ciljevi i Vrednosti Karate-a (2/2)
Poniznost:
Da bi se postigao viši nivo, Budo zahteva od vežbača da bude ponizan u svom ponašanju i umu. Ovo omogućava da se uvek nauči nešto novo od bilo koga. Onog momenta kad on ili ona misle da su bolji od drugih, mogućnost za poboljšanje prestaje. Za trening u Budo-a ovaj princip je od velike važnosti, kao i poštovanje instruktora i partnera.
Smirenost i Disciplina:
Kao što je već spomenuto, originalne Budo tehnike su nastale za kritične situacije gde je čovekov život bio u pitanju. Pod takvim uslovima, teško je za bilo koga da zadrži smiren um; sposobnost jasnog prosuđivanja ili fizičkih refleksa se usporava i često se čovek nađe imobilisan usred nervoze. Dakle očuvanje smirenog uma je ključna briga u Budo praksi i to je razlog zašto svaki trening počinje i završava sa periodom meditacije. I nadalje, strogi i disciplinovani treninzi Budo-a stvaraju vežbača koji je siguran u svoje tehnike i koji je postigao mentalnu stabilnost.
Prema najnovijim istraživanjima od strane sportskih psihologa, ovaj metod je efikasan u izbegavanju mentalne uznemirnosti.
Veština:
U Budo-u, pravilna tehnika i moć se stvaraju putem veštine, a ne oslanjanjem na mišićnu snagu. Tehnike se izvode iz centra tela (Hara), tako da se može iskoristiti brz i efikasan refleks celog tela. Na isti način, Tradicionalni Karate zahteva integrisanu akciju kontrolisanu od strane centra tela, koji počinje od stopala na podu. Pravilan trening razvija svaki deo tela koji se pokreću određenim redom bez nepotrebnih pokreta, a kao rezultat, omogućuje čoveku da izgradi dobro balansirano telo.